Pčelica
Pčelica
Maslacak
Maslacak
Ruza na kisi
Ruza na kisi

Pokret za očuvanje semena protiv gladi u svetu

 

Problem očuvanja bioloških vrsta brine naučnike u čitavom svetu, a u Jakutiju, najsevernijoj republici Ruske Federacije, 2013. godine treba da započne izgradnja Federalnog krioskladišta semena, navodi se na sajtu "Glas Rusije" (http://english.ruvr.ru/).

Budući da se biodiverzitet na Zemlji smanjuje zabrinjavajućim tempom, takva skladišta mogla bi da se pretvore u Nojevu barku za mnoge vrste kojima preti nestanak. Sličnu ideju ima i vlada kraljevine Norveške sa aktuelnim projektom "Banke semena za sudnji dan", navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede ove zemlje.

Večiti led obećava da sačuva za buduće generacije savremeni biljni genofond. Ukupni broj banaka semena u raznim zemljama je blizu 1.500, a u njihovim kolekcijama čuva se do milion uzoraka.

Veliki problem, medjutim, predstavlja to što nije sasvim sigurno kakvo seme će čuvati takve banke budući da je, kako se navodi na sajtu "Sajens Dejli" (http://www.sciencedaily.com/) u svetu tokom 20. veka trajno nestalo oko 75 odsto sorti biljaka.

Sorte dobijane strpljivom selekcijom tokom više hiljada godina, izgubljene su za jedan vek, a do toga je došlo, izmedju ostalog postepenim prelaskom na industrijsku proizvodnju i zatim stvaranjem novih sorti biljaka – hibrida.

Kako se navodi, na "Konferenciji o genetskim resursima biljaka", koja je 1995. godine organizovana u Lajpcigu, objavljeno je da je "75 odsto svih poljoprivrednih biljnih kultura nestalo usled uvodjenja 'modernih' sorti, koje se uvek uzgajaju kao monokulture".

Medjutim, trenutno najaktuelniji i najopasniji je problem genetski modifikovanih biljaka, budući da je genetski inženjering otvorio mogućnost mešanja gena različitih vrsta (gena virusa, bakterija, biljaka, životinja ili čk ljudi) i to bez jasnog znanja o ishodu.

Kada je Svetska trgovinska organizacija (STO) počela da primenjuje "Sporazum o trgovinskim pravima intelektualne svojine" (TRIPS) 1995. godine, došlo je i do ubrzanog širenja GMO semena koje se može patentirati, odnosno seme za koje se mogu naplatiti autorska prava.

Veliku ulogu u podsticanju GMO proizvodnje imaju multinacionalne biotehnološke kompanije koje se očigledno rukovode jedino profitom bez obzira na posledice po životnu sredinu. Njihova poruka da "biotehnologija rešava problema gladi u svetu", najblaže rečeno je diskutabilna, što pokazuju slučajevi uništenja poljoprivrede u Indiji, Nepalu ili Argentini.

Kako bi sprovele svoju strategiju, ove kompanije su kao legitiman cilj označile preuzimanje kontrole nad semenom, pa je tako trenutno oko 23 odsto svetskih kompanija za proizvodnju semena u njihovom vlasništvu. Medju njima dominira američki "Monsanto" u čijem posedu je trenutno oko 91 odsto tržišta GMO hrane.

Paralelno sa misijom biotehnoloških kompanija, pojavio se i globalni pokret "Okupirajmo naše izvore hrane" (Ocupy our food supplies)(http://www.foodpolitics.com/2012/02/očupy-your-food-supply/) protiv korporativne dominacije hrane uništenjem semena.

Početkom ove godine, fizičarka Vandana Šiva, osnivačica "Istraživačke fondacije za nauku, tehnologiju i ekologiju", dobitnica nagrade "Rajt Lajvlihud" (Right Livelihood Award), alternativne Nobelove nagrade za 1993. godine, pokrenula je ovu globalnu akciju koja se obeležava širom sveta 27. februara.

Šivin trenutno najznačajniji projekat je ekološki pokret "Navdanija" (Pokret za očuvanje suvereniteta i diverziteta semena) koji je pokrenula još 1987. godine čijom zaslugom je do danas osnovano 66 javnih banaka semena.

"Najveće korporativno preuzimanje naše planete je preotimanje prehrambenog sektora, a taj čin ima nemerljive posledice za planetu Zemlju i sve njene stanovnike", izjavila je Šiva za ekološki portal "Grist" (grist.org).

"Monsanto" i nekolicina drugih giganata žele da imaju vlasništvo nad svim semenom u svetu putem svojih patenata i genetskog inženjeringa. Prema rečima Šive, "ova kompanija je čak izdejstvovala zakon Svetske trgovinske organizacije (WTO) o intelektualnom vlasništvu kojim se od zemalja traži da moraju koristiti njihovo patentirano seme".

Patentiranje semena je dovelo do krize uzgajanja i prehrane – ali i do ogromnog profita za američke biotehnološke korporacije.

Šta je suverenitet semena i na koji način patentirano GMO seme potkopava njegov suverenitet?

Suverenitet semena uključuje pravo farmera da čuva, uzgaja i razmenjuje seme, da ima pristup raznovrsnom semenu "otvorenog koda" koje mora biti zaštićeno – koje nije patentirano, genetski modifikovano, u nečijem vlasništvu ili pod kontrolom gigantskih korporacija, navodi se na sajtu organizacije "Navdanija" (http://www.navdanya.org/).

Širom sveta uvode se novi zakoni o semenu na osnovu kojih se vrši obavezna registracija semena, što onemogućava malim poljoprivrednicima da uzgajaju sopstveni semeni diverzitet, i primorava ih da zavise od gigantskih korporacija koje proizvode seme.

Korporacije takodje patentiraju seme otporno na nepovoljne klimatske uslove, te na taj način poljoprivrednicima uskraćuju mogućnost da uzgajaju sopstveno seme kao i da primene svoje znanje o prilagodjavanju odredenoj klimi.

Još jedna pretnja za suverenitet semena je genetska zagadjenost.

Indija je izgubila svoje seme pamuka zbog zagadjenja "Bt pamukom", kome je inženjeringom ubačen biološki pesticid, bakterija Bacillus thuringiensis. Kanada je izgubila svoje seme kanole zbog zagadjenja "Roundup Ready kanolom". Meksiko je takodje ostao bez svog kukuruza zbog zagadjenja "Bt pamukom".

"Postoji alternativa kojom možemo spasiti našu planetu, naše farme i naše zdravlje", poručuje Šiva i zaključuje da je jedini način da se odupre korporativnoj kontroli, izgradnja održivih alternativa, pre svega povratak zdravoj poljoprivredi - od semena do stola". Zato je po njoj, "Okupirajmo naše izvore hrane", realan početak borbe za smanjenje gladi u svetu.

piše: Tijana Jovanović Petrović


Izvor : (Beta)

 

 
comments powered by Disqus

Zeleni kalendar

<< Prethodni
Oktobar
P
U
S
Č
P
S
N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
Beta OMS
EurActiv Srbija
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije najvilo je da će do kraja 2015. uraditi prvi Nacionalni akcioni plan za adaptaciju izmenjene klimatske uslove.Taj nacionalni plan će sadržati i detaljnu analizu finansijskih potreba i mogućnosti za sprovodjenje mera adaptacije i to ...

"Moja zelena Srbija" je konkurs amaterske fotografije prirode čiji je cilj promovisanje zaštite životne sredine.

Pravo učešća na konkursu imaju svi koji se bave fotografijom, a poseban akcenat je stavljen na društveno angažovane fotografije kojima će se pored prirodnih lepota, ukazati i na ekološke probleme Srbije.

Fotografije koje profesionalni fotografi agencije BETA ocene kao najbolje, bice nagradjene vaučerom od 3.000,00 dinara za kupovinu u Garden Centru i vaučerom od 2.000,00 dinara za kupovinu u knjižarama Vulkan. Takodje, biće objavljene u glavnom slajderu veb sajta Zelena Srbija.

Prilog veličine do 3 MB, minimalne rezolucije 1024x768 (1 megapiksel) koji treba da sadrži naziv fotografije, mesto odakle potiče kao i ime i prezime autora, treba poslati na adresu

mojazelenasrbija@zelenasrbija.rs

Fotografija mora biti izvorna, bez intervencija u vidu montaže ili grafičke obrade dela koje menjaju kompoziciju i elemente. Dozvoljena je osnovna digitalna obrada (kolor korekcija i kontrast).

Fotografija može biti snimljena u analognoj i digitalnoj tehnici, mobilnim telefonom ili profesionalnim aparatom.

Učesnik mora biti autor fotografije ili nosilac autorskih prava.

Maksimalan broj fotografija koje jedan autor može poslati je 5 mesečno.

 

Konkurs "Moja zelena srbija"

 Ciscenje korita  Pravac suma  Seoska susara  Cvet  Suncokret  Trava 2  Lokvanj  Gozba  Fotografija br. 5  Fotografija br. 4
Facebook Facebook
Pratite nas na društvenim mrežama

FOTO GALERIJA