Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se danas, a ove godine posvećen je šumama.

UN su 2011. proglasile godinom šuma, da bi ukazale na njihov značaj za čoveka. Zbog toga će Svetski dan zaštite životne sredine ove godine biti i svojevrsna najava Svetskog dana borbe protiv širenja pustinje, koji se obeležava 12 dana kasnije, 17. juna.

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana borbe protiv širenja pustinje biće šume u sušnim područjima u kojima živi oko dve milijarde ljudi. Za te ljude, šume predstavljaju život, izvor hrane, lekova, posao.

Širenje pustinje, pad kvaliteta šuma i suša narušavaju bezbednost ljudi lišavajući ih sredstava neophodnih za pristojan život. Te pojave negativno utiču na proizvodnju hrane, pristup vodi i sredstva neophodna za ekonomsku aktivnost, a mogu i uništiti domove. U najgorem slučaju mogu dovesti do iseljavanja ljudi u druga područja, u potrazi za boljim uslovima za život.

Šume pokrivaju 31 odsto teritorije kopna, a u njima se nalazi 80 odsto biodiverziteta zemlje. Veliki deo najugroženijih životinjskih vrsta žive upravo u šumama, što je od presudnog značaja za održavanje ekosistema.

Istovremeno, u ovim šumama živi i oko 300 miliona ljudi.

Osim podrške prirodnom staništu, šume su značajne i za ekonomski razvoj. Trgovina proizvodima od drveta procenjena je 2004. godine na 327 milijardi dolara.

Neprekidno nekontrolisano krčenje šuma nema razarajuće posledice samo po životnu sredinu, već i za ekonomije širom sveta. Svake godine 36 miliona hektara prirodnih šuma nestaje, što ostavlja ogromne posledice po životnu sredinu.

Osim pomenutih problema, nestanak šuma doprinosi i povećanju emisija ugljen dioksida, izazivača klimatskih promena. Procenjuje se da bi šume, ukoliko bi se o njima vodilo više računa, apsorbovale 20 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U cilju rešavanja tog problema, UN su septembra 2008. godine pokrenule zajedničku inicijativu za smanjenje zagadjenja gasovima sa efektom staklene bašte uzrokovane krčenjem šuma i pogoršanjem njihovog stanja u zemljama u razvoju.

Taj program pomaže zemljama u razvoju da pripreme i primene nacionalne uz pomoć organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), Programa UN za razvoj (UNDP) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP).

Ova strategija predstavlja jedan od najefikasnijih načina kontrole prisustva gasova izazvanih efektom staklene bašte u atmosferi, što za cilj ima izbegavanje rasta prosečnih temperatura za dva stepena celzijusa. U ovaj program uključeno je 29 zemalja širom Afrike, Azije, Pacifika i Latinske Amerike.

U Srbiji je uoči Dana životne sredine 270.000 volontera učestvovalo u čišćenju Srbije u okviru akcije Veliko spremanje Srbije.

igi/iva/sas

Izvor : (Beta)