Ljudski faktor krivac za havariju u Fukušimi
TOKIO, 5. jula 2012. (Beta) - Nuklearna katastrofa u Fukušimi bila je "katastrofa koju je prouzrokovao čovek", a ne zemljotres i cunami koji su 11. marta 2011. pogodili severoistok Japana, zaključila je istražna komisija japanskog parlamenta.
"Jasno je da je za tu havariju kriv čovek", piše u izveštaju od 641 strane o topljenju reaktora u nuklearnoj elektrani koje se dogodilo posle razornog zemljotresa i cunamija, prenose svetske agencije.
"Vlasti, nadležne institucije i kompanija Tokio elektrik pauer (Electric Power) ispoljili su nedostatak odgovornosti u zaštiti ljudskih života", navodi se u izveštaju.
Komisija je utvrdila da, u trenutku katastrofe, nije bilo garancija da nuklearna elektrana može da izdrži potrese i cunamije.
"Uprkos brojnim prilikama da preduzmu odgovarajuće mere, regulatorne agencije i rukovodstvo kompanije Tepko (Tepco) svesno su odlagali donošenje odluka i preduzimanje potrebnih koraka", piše u izveštaju.
"Trebalo je da predvide i spreče katastrofu i da ublaže njene efekte efikasnim odgovorom na nju", navodi se u izveštaju.
Nuklearna elektrana Fukušima 1 sa šest reaktora teško je oštećena nakon zemljotresa i cunamija koji su onesposobili sistem hladjenja reaktora, zbog čega su se oni topili, a radioaktivne čestice su završile u prirodi.
Desetine hiljada ljudi evakuisane su iz svojih domova iz zone oko elektrane, dok su se njeni radnici danima borili da stave reaktore pod kontrolu.
U izveštaju se navodi i da su brojne greške i propusti doveli do toga da elektrana nije bila spremna za zemljotres i cunami.
"Iako je podstaknuta tim dogadjajima, kasnija nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 se ne može pripisati prirodnoj katastrofi", navodi se u izveštaju.
Autori izveštaja pišu i da se situacija u elektrani pogoršala nakon havarije pošto državne agencije "nisu primereno reagovale".
Pre četiri dana ponovo je pokrenut reaktor 3 nuklearne elektrane Kansai, prvi reaktor pušten u pogon nakon katastrofe u Fukušimi. Do kraja juna biće pokrenut i četvrti reaktor iste nuklearne elektrane.
maz/dar
"Moja zelena Srbija" je konkurs amaterske fotografije prirode čiji je cilj promovisanje zaštite životne sredine.
Pravo učešća na konkursu imaju svi koji se bave fotografijom, a poseban akcenat je stavljen na društveno angažovane fotografije kojima će se pored prirodnih lepota, ukazati i na ekološke probleme Srbije.
Fotografije koje profesionalni fotografi agencije BETA ocene kao najbolje, bice nagradjene vaučerom od 3.000,00 dinara za kupovinu u Garden Centru i vaučerom od 2.000,00 dinara za kupovinu u knjižarama Vulkan. Takodje, biće objavljene u glavnom slajderu veb sajta Zelena Srbija.
Prilog veličine do 3 MB, minimalne rezolucije 1024x768 (1 megapiksel) koji treba da sadrži naziv fotografije, mesto odakle potiče kao i ime i prezime autora, treba poslati na adresu
mojazelenasrbija@zelenasrbija.rs
Fotografija mora biti izvorna, bez intervencija u vidu montaže ili grafičke obrade dela koje menjaju kompoziciju i elemente. Dozvoljena je osnovna digitalna obrada (kolor korekcija i kontrast).
Fotografija može biti snimljena u analognoj i digitalnoj tehnici, mobilnim telefonom ili profesionalnim aparatom.
Učesnik mora biti autor fotografije ili nosilac autorskih prava.
Maksimalan broj fotografija koje jedan autor može poslati je 5 mesečno.
Konkurs "Moja zelena srbija"
Video
