Pčelica
Pčelica
Maslacak
Maslacak
Ruza na kisi
Ruza na kisi

Manjak novca za očuvanje zaštićenih područja u Srbiji

Manjak novca za očuvanje zaštićenih područja u SrbijiZa finansiranje zaštićenih područja u Srbiji na raspolaganju je manje od polovine potrebnih sredstava, a procenjuje se da godišnji manjak iznosi 8,7 miliona dolara, ukazano je danas na predstavljanju rezultata projekta Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) o sistemu finansiranja tih oblasti.

Gubitak staništa i prekomerna eksploatacija prirodnih resursa predstavljaju pretnju za biološku raznolikost (biodiverzitet) u Srbiji, u velikoj meri i zbog nedovoljnog finansiranja očuvanja tih područja, rečeno je na predstavljanju petogodišnjeg projekta "Podrška održivom finansiranju sistema zaštićenih područja Srbije" čiji je cilj bio da se unapredi 460 zaštićenih područja u Srbiji koja pokrivaju 564.063 hektara ili 6,38 odsto teritorije zemlje.

Projekat, ukupne vrednosti od skoro milion dolara, realizovan je zahvaljujući sredstvima Svetskog fonda za životnu sredinu (GEF - Global Environment Facility) i u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije.

Projektom su utvrđeni ekonomski održivi modeli upravljanja zaštićenim područjima, s posebnim akcentom na efikasnost, smanjenje troškova i mogućnosti za diverzifikaciju njihovih prihoda.

Kako je navedeno, projekat je doprineo poboljšanju finansijske održivosti zaštićenih područja koja se povećala sa 27,6 odsto u 2009. na 39,6 odsto u 2011. godini, a finansijska analiza 2014. je pokazala dalji napredak na 45,5 odsto.

Pripremljen je i "Vodič za finansiranje zaštićenih područja" u kome su predstavljeni mogući finansijski mehanizmi za povećanje prihoda i strategije za smanjenje troškova u zaštićenim područjima.

Na predstavljanju rezultata je istaknuto i da su glavne prepreke za održivo finansiranje zaštićenih prirodnih područja u Srbiji mali broj izvora finansiranja, neadekvatna isplativost upravljanja, ali i nepotpuni propisi i regulativa.

U okviru projekta u Nacionalnom parku Kopaonik planinski domovi opremljeni su solarnim panelima, u Nacionalnom parku Tara izgrađena je prva staza za osobe sa invaliditetom u Srbiji, u Nacionalnom parku Fruška gora fokus je bio na razvoju turističke ponude i promocije, a u okviru Nacionalnog parka Đerdap aktivnosti su uključivale obeležavanje staza, nabavku opreme i razvoj aplikacije za "pametne" telefone, kao i izložbe.

Na skupu je istaknuto da ukupan broj svih vrsta koje se javljaju u Srbiji predstavlja 43,3 odsto postojećih evropskih vrsta, od čega je 1.760 strogo zaštićenih i 853 zaštićene vrste.Pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Slobodan Erdeljan podsetio je da Srbija predstavlja jedan od njaznačajnijih centara biloške raznovrsnosti u Evropi koji pod zaštitom ima 6,38 odsto svoje teritorije.

"Zaštićena područja Srbije su predeli od izetnog ekološkog, kilturnog, naučnog obrazovnog, turističkog i zdravstvenog značaja", kazao je on i naveo da je resorno ministarstvo počelo reviziju Strategije biloške raznovrsnosti Srbije za period od 2011. do 2018. godine.

Kako je dodao, u toku je i donošenje zakona o nacionalnim parkovima, ali i proglašenje pet novih zaštićenih područja među kojim i specijalnog rezervata prirode Suva planina sa teritorijom od 18.000 hektara.

Erdeljan je kazao da je počelo i formiranje radne grupe za izradu novog zakona o zaštiti prirode.

Stalna predstavnica Programa za razvoj Unjedinjenih nacija Irena Vojačkova Solorano istakla je da borba za očuvanje biodiverziteta najbolje rezultate daje na lokalnom nivou.

"U prošlosti je priroda dugo posmatrana kao resurs, bez odgovornosti o održivosti eksploatisanja, zbog čega sada mora da se plati cena za takvo postupanje, a to su kilmatske promene koje prete da dovedu do uništenja prirode u obliku koji je potreban za opsatanak", kazala je ona i kazala da zbog toga UNDP pomaže i Srbiji da ojača održivo finansiranje zaštićenih područja.

Projekat UNDP-a je predstavljen na Međunarodnom danu biodiverziteta, 22. maja, čija je tema "Biodiverzitet za održivi razvoj", kako bi se skrenula pažnja javnosti na činjenicu da raznovrsnost života na zemlji predstavlja osnov za razvoj društva i blagostanje ljudi.

 
comments powered by Disqus

Zeleni kalendar

<< Prethodni
Avgust
P
U
S
Č
P
S
N
 
 
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
Beta OMS
EurActiv Srbija
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije najvilo je da će do kraja 2015. uraditi prvi Nacionalni akcioni plan za adaptaciju izmenjene klimatske uslove.Taj nacionalni plan će sadržati i detaljnu analizu finansijskih potreba i mogućnosti za sprovodjenje mera adaptacije i to ...

"Moja zelena Srbija" je konkurs amaterske fotografije prirode čiji je cilj promovisanje zaštite životne sredine.

Pravo učešća na konkursu imaju svi koji se bave fotografijom, a poseban akcenat je stavljen na društveno angažovane fotografije kojima će se pored prirodnih lepota, ukazati i na ekološke probleme Srbije.

Fotografije koje profesionalni fotografi agencije BETA ocene kao najbolje, bice nagradjene vaučerom od 3.000,00 dinara za kupovinu u Garden Centru i vaučerom od 2.000,00 dinara za kupovinu u knjižarama Vulkan. Takodje, biće objavljene u glavnom slajderu veb sajta Zelena Srbija.

Prilog veličine do 3 MB, minimalne rezolucije 1024x768 (1 megapiksel) koji treba da sadrži naziv fotografije, mesto odakle potiče kao i ime i prezime autora, treba poslati na adresu

mojazelenasrbija@zelenasrbija.rs

Fotografija mora biti izvorna, bez intervencija u vidu montaže ili grafičke obrade dela koje menjaju kompoziciju i elemente. Dozvoljena je osnovna digitalna obrada (kolor korekcija i kontrast).

Fotografija može biti snimljena u analognoj i digitalnoj tehnici, mobilnim telefonom ili profesionalnim aparatom.

Učesnik mora biti autor fotografije ili nosilac autorskih prava.

Maksimalan broj fotografija koje jedan autor može poslati je 5 mesečno.

 

Konkurs "Moja zelena srbija"

 Ciscenje korita  Pravac suma  Seoska susara  Cvet  Suncokret  Trava 2  Lokvanj  Gozba  Fotografija br. 5  Fotografija br. 4
Facebook Facebook
Pratite nas na društvenim mrežama

FOTO GALERIJA