Evropska unija (EU) suspendovala je na šest meseci, do polovine 2012, projekat pomoći za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog industrijskog otpada u Srbiji, jer još uvek nije odredjena lokacija na kojoj će se graditi, saopštilo je danas Ministarstvo životne sredine.

"Projekat za sada miruje i nastavitche se nakon šest meseci, ali Srbija mora da reši konačno pitanje lokacije za tretman industrijskog neorganskog otpada", kazao je pomoćnik ministra životne sredine Aleksandar Vesić novinarima u pauzi seminara o klasifikaciji otpada u Privrednoj komori Srbije.

Vesić je istakao da se o lokaciji sa raznim lokalnim samoupravama pregovara već mesecima, ali da još nije utvrdjeno gde će biti izgradjeno to postrojenja.

"Mi imamo zainteresovane opštine, imali smo ih i ranje, poput opštine Ćićevac, ali nivo ozbiljnosti te zainteresovanosti je diskutabilan. Svi izražavaju u jednom trenutku želju za izgradnjom takvog postrojenja na njihovoj teritoriji, a onda se dogodi da zbog nekog nepoverenja javnost počinje da izražava svoje negodovanje iako nema dovoljno informacija", kazao je on.

Vesić smatra da je problem sa edukacijom ljudi, koji na osnovu iskustva i na osnovu onoga što se dešava sa postojećim postrojenjima, stiču pogrešnu sliku da neko namerava da ih prevari i da će ugroziti njihovo zdravlje.

"Gradjani moraju da znaju da je u Srbiji zabranjen uvoz i primena tehnologije koja negativno utiče na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine", kazao je on i podsetio da je Srbija još u prvom Zakonu o zaštiti životne sredine iz 1991. imala odredbu kojom je zabranjen uvoz tehnologije na bilo koji način ugrožavajuće za zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Vesić je podsetio da je do sada uradjena studija izvodljivosti i naveo da bi početna investicija za postrojenje iznosila tri miliona evra (za izradu tehničke dokumentacije i studije o proceni uticaja), a u drugoj fazi sredstva za izgradnju bi bila od 10 do 15 miliona evra.

"Ukoliko taj projekat ne bude realizovan, država će se suočiti sa tim da opasan otpad mora da nastavi da se izvozi, a to je mnogo skupo", rekao je on.

Prema njegovim rečima, uništavanje opasnog otpada u inostranstvu privredu košta od tri do pet evra po kilogramu, dok bi u domaćem postrojenju mogao da se uništava za jedan evro po kilogramu.

"Takvo postronje neophodno je Srbiji, jer se prema Bazelskoj konvenciji očekuje da će izvoz takvog otpada u druge zemlje biti onemogućen, odnosno da će svaka država nakon 2020. morati sama da tretira opasan otpad koji stvara na svojoj teritoriji", dodao je on.

Prema podacima Ministarstva životne sredine, u Srbiji godišnje nastane oko 40.000 tona neorganskog industrijskog otpada.

Na skupu je u PKS je rečeno da se tvining projekat "Jačanje institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom" sprovodi od oktobra 2010. i da će trajati do oktobra ove godine.

Vrednost projekta je 1,5 miliona evra, a treba da pomogne Srbiji da se reše problemi i nedostaci zakonske i podzakonske regulative, u oblasti upravljanja opasnim otpadom.

U Evropskoj uniji se 25 odsto otvorenih slučajeva koji se odnose na kršenje zakona tiču zaštite životne sredine, a od toga 20 procenata se odnosi na opasni otpad.

Od ukupnih količina otpada u EU četiri odsto, odnosno oko 90 miliona tona godišnje, čini opasan otpad.

mmc/goc

Izvor : (Beta)